У емисији "Прес и ја" на првом програму Радио телевизије Војводине, аутор књиге "Химерина крв", говори о главном лику романа Јовану Дучићу.
Емисију можете погледати на званичном порталу ЈМУ Радио телевизије Војводине .
Гост прелиставања емисије “Пробуди се” овога јутра био је писац Славиша Павловић, аутор романа “Химерина крв”, једног од најчитанијих у Србији за 2020. годину. Говорећи о својој књизи, која је посвећена лику и делу Јована Дучића, српског песника и дипломате, Павловић је истакао да је реч о особи која је имала веома живописну, филмску биографију. “Реч је о фигури која је занимљива свима.
И као песник и као дипломата, његов живот је филмски”, објашњава Павловић, напомињући да то што се нико није бавио животом Јована Дучића њега инспирисало да напише роман. “Да сам искорситио све информације које сам пронашао о Дучићу, књига би имала преко 1.000 страна. На крају сам се одлучио да га представим као човека и да опишем како су му протицали дани”, истиче Павловић. Он каже да на најављеном Сајму књига, због епидемиолошких мера, неће присуствовати писци, али да ће књиге, међу којима је и “Химерина крв”, бити са потписима аутора.
Објављен је први роман о нашем великом песнику и дипломати Јовану Дучићу. Аутор књиге "Химерина крв" је Славиша Павловић. О Дучићу знамо много, а можда најбоље да је целог живота био велики родољуб.
Аутор књиге о Јовану Дучићу, "Химерина крв", Славиша Павловић рекао је да је занимљивост који је током стварања књиге сазнао да се Дучић након успешно обављене дипломатске мисије у Риму надао да ће постати премијер Краљевине Југославије 1937. године.
"Међутим, он је за то награђен местом амбасадора у Румунији. Он, заправо, у свом дневнику каже да је склоњен далеко да поштени људи попут њега не би били", навео је Славиша Павловић.
Од родног Требиња преко Београда, па до Париза и Рима, књига прати све градове и године у којима је Дучић стварао и живео. "Без обзира што је мало свог живота провео у Требињу, он стално говори о свом родном граду да би га схватио морао сам и ја да упознам тај заиста можда најлепши град на Балкану", казао је аутор књиге. Павловић наводи да су за Јована Дучића као песника и дипломату најбитнија два момента – почетак дипломатске каријере у Софији и дипломатска мисија у Риму. "Има веома значајна епизода у Риму и дани проведени са Мусолинијем и једно заљубљивање у принцезу Анђелу ди Сулмоне која је била два пута млађа од њега и то сам ставио у причу", рекао је Славиша Павловић. Истраживање о Дучићевом животу трајало је годинама, а у роман утиснуте његове љубави, пријатељства, дипломатска каријера, разочарење у југословенство, али и борба за свој народ. Успони и падови пратили су га од Европе, па све до Америке, где је завршио свој живот.
Химерина крв:роман о Дучићу, аутора Славише Павловића, излази 24. августа, саопштила је издавачка кућа Лагуна.
Године 1943. Јован Дучић, велики песник и дипломата, налази се у Америци. У кући на обали језера Мичиген он у сећање призива сцене из тешког детињства, хапшења и прогоне које је доживео од аустроугарских власти због патриотског рада. Здравље му је нарушено, нарочито након вести о Јасеновцу, али га то не спречава да пише своје последње редове и прогласе. Љут и бесан, разочаран у југословенство, свом секретару започиње причу о узбудљивом животу, присећа се мостарских дана, дружења са Алексом Шантићем, али и Бијељине и прве велике љубави. Говори о својим сусретима са Пашићем, Аписом, кафанским данима са Нушићем и Танкосићем, али и о првим љубавним аферама у српским новинама, чији је учесник био. Дане у Риму сматра најуспешнијим, где се као дипломата „рвао и поштовао“ са Мусолинијем и потајно се надао да ће му Дуче изручити Павелића, јер је желео лично да му стави омчу на врат. Све време га кроз римске дане прати и мистериозна А., краљева рођака, удата жена упола млађа од њега, са којом је у страсној вези.
„Јован Дучић је сумњао да Французи могу разумети Достојевског. По њиховом мишљењу живот је сам по себи превише компликован. Улога нашег духа је да га поједностављује и сређује, а не да га додатно компликује. У свом новом роману о Дучићу, Славиша Павловић показује да је заправо комплексност извор трајног интересовања за песника и његово дело.“ Владимир Пиштало
„Мало је оних који нису чули за Јована Дучића. Није мало ни оних који не знају ништа о његовој биографији. Славиша Павловић је својим новим романом, на начин достојан оног што је вредно у српској књижевној традицији, успео да осветли један аспект личности највећег љубавника међу српским песницима и највећег песника међу српским љубавницима.“ Владимир Кецмановић
